Исељавање југословенских Јевреја у Израел 

О Јеврејском историјском музеју и његовом пројекту ИСТРАЖИВАЊЕ И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ДОКУМЕНАТА О ИСЕЉАВАЊУ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ЈЕВРЕЈА У ИЗРАЕЛ, 1948 – 1952/53.

Године 1948. Савез јеврејских општина Југославије је основао јеврејски музеј. Био је то скроман почетак, али је био почетак. Тај музеј је требало да постане посебно место на којем ће се сабирати, проучавати и приказивати документа, фотографије, предмети, односно онај део јеврејског културног и историјског наслеђа који је успео да „преживи“ стравични холокауст који су Немци спровели у окупираној  Србији, усташки геноцид  у Хрватској, и све остале нацистичке и фашистичке војне формације – немачке савезнике. Сви су се они постарали да за време Другог светског рата нестане 80% укупног југословенског јеврејства и његове културе, материјалне и духовне. Савез јеврејских општина Југославије је успео у својој замисли – јеврејски музеј јесте постао то место чувања. За десетак година „место“ се развило у прави, мали, али добро организован музеј са првом сталном изложбеном поставком. А затим, седамдесетих година 20. века, појавио се у пуном сјају Јеврејски историјски музеј, не више тако мали јер је располагао јединственим музејским збиркама у бившој Југославији, архивском грађом, и другом сталном изложбеном поставком, тако конципираном да га је учинила посебним међу свим (или скоро свим) јеврејским музејима у Европи, па и у свету.

Данас Јеврејски историјски музеј припада Савезу јеврејских општина Србије, његове музејске збирке су се, унеколико, увећале, архив је оформљен као посебан одељак Музеја, а друга стална поставка и даље стоји таква каква је, мада јој „рок  трајања“ још није истекао – и даље је привлачна и домаћим и страним посетиоцима.

Архив нашег Музеја је помало необичан у том смислу што је с једне стране фрагментаран – недостаје му много података, али је с друге стране изузетан – поседује докуметацију која, понекад, открива неке у јавности и кроз новију историју мање познате догађаје; садржи неочекиване информације о анонимним, тзв. обичним људима који су, у неком периоду, поступали на одређени начин и постали део неких, сада већ историјских акција, историјских чињеница које су, опет, утицале на неке друге, нове, историјске, социолошке, етнолошке, и друге моменте. Јер, све је повезано …

Па, једна таква историјска „акција“ са социолошким и свим другим последицама, а заснована на архивској грађи нашег Јеврејског историјског музеја, представља тему важног и сложеног пројекта који носи јасан назив ИСТРАЖИВАЊЕ И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ДОКУМЕНАТА О ИСЕЉАВАЊУ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ЈЕВРЕЈА У ИЗРАЕЛ, 1948 – 1952/53. Иницијатор и вођа овог пројекта, а тиме и партнер нашег Музеја у реализацији пројекта је мр историјских наука и виши архивиста Драган Крсмановић, пуковник у пензији, са којим је наш Музеј већ много пута успешно сарађивао. Овај, у суштини архивистички, мада истраживачки пројекат, прави је пример како неки кораци у животу одреде не само живот појединца, него и целе заједнице. Око 9.000 имена југословенских Јевреја констатовано је током истраживања – имена људи који су хтели да се иселе у новоформирану, боље речено обновљену државу Израел, после свих траума које су доживели током Другог светског рата. Колико се иселило, колико се предомислило и остало у тадашњој Југославији, колико је стигло у Израел па су их израелске власти вратиле из одређених разлога, а колико њих се иселило, па после неколико година, ипак,  вратило … Овај фантастични пројекат је усмерен на то да одговори на сва ова питања, наравно у складу са расположивим документима. Тим који је радио на пројекту учинио је све да сазна све – што може да се сазна. Главни резултат пројекта је израда базе података коју ће сви заинтересовани моћи да виде. Моћи ће да виде имена својих предака, па чак и своја, када су се исељавали, ко је све још био од породице, из којег су града родом, …

База података ће бити стављена на посебан сајт, а тај сајт ће бити линком повезан са сајтом Јеврејског историјског музеја www.jimbeograd.org коме је, стицајем околности, пре неколико година одузета „снага“ да подржи овакву велику базу података. Док се та „снага“ не врати и сајт Музеја не направи другачијим, база података о исељавању југословенских јевреја се позива са сајта Музеја из менија О исељавању Јевреја_база.

Остали чланови тима који су радили на овом пројекту су: Милош Арсић, сарадник – истраживач, Барбара Панић, кустос нашег Музеја и сарадник – истраживач, Бојан Зорић, историчар и волонтер на овом пројекту, Драгана Понорац, информатичар и аутор базе података, веб дизајн Optimus Pro Studio и Војислава Радовановић, управница Музеја и координатор пројекта. Пројекат је отпочео и завршио се 2019. године, а финансирао га је Савез Јеврејских општина Србије.

Војислава Радовановић

Управница Јеврејског историјског музеја

ДОКУМЕНТА

АРХИВСКА ГРАЂА О ОРГАНИЗОВАЊУ ИСЕЉАВАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ЈЕВРЕЈА У ИЗРАЕЛ 1948-1952

Јеврејски историјски музеј у својој архиви поседује више хиљада докумената који се односе на организовано исељавање југословенских Јевреја у Израел (Алије) од 1948 до 1952-године. Део документације, нешто преко 3000 листова је и скениран и може бити доступан у електронској форми. Део архивске грађе која се односи на исељавање налази се у Архиву Југославије и она се углавном односи на однос државних органа у вези са исељавањем.

На овом сајту је, због техничких ограничења, постављен само извод из архивске грађе односно део докумената за које се претпоставља да би могли бити интересантни истраживачима или члановима породица исељеника.

• Записник са конференције СЈВО у Загребу 08.08.1948.године
• Јевреји из Краљевине Југославије у Палестини пре и за време Другог светског рата
• Табеларни преглед пријављених за исељавање у Израел 1949.годину са списковима (само основни подаци)
• Изјаве о одрицању од југословенског држављанства 1948.године (примери)
• Одобрења МУП за исељавање из ФНРЈ у Израел 1948.године (примери)
• Табеларни прегледи и спискови пријављених за исељавање у Израел по републикама 1948.године са подацима о занимању и адреси становања
• Спискови исељеника за брод “Радник”и “Кефалос” 1948.године и документа о путовању
• О логистици исељавања, исељавању ствари, уметничких предмета, продаји злата и вакцинацији
• Циркулари Савеза ЈВО у вези са исељавањем 1949.године
• Документа везана за исељавање 1951.године
• Документа везана за исељавање 1952.године
• Спискови групног исељавања 1952.године
• Збирка Перера
• Упутство о извозу покретних ствари исељеника Јевреја из ФНРЈ у државу Израел

ГАЛЕРИЈА